20 December 2013 ~ 0 Comments

Tri miliona nerešenih predmeta

IZVOR: DANAS

Beograd — Ukupan broj zaostalih predmeta u sudovima opšte i posebne nadležnosti je oko 3,3 miliona i taj broj godinama se ne smanjuje, piše Danas.

Tuzba - Presuda

Problem dugog čekanja na pravdu, odnosno neefikasnosti sudstva, prepoznat je i u Strategiji reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018, gde je kao prioritet navedeno upravo rešavanje zaostalih predmeta.

Takođe, i predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević formirao je nedavno komisiju za rešavanje starih predmeta, koja treba da napravi program po kom će se oni rešavati, a i sve sudije bile su dužne da mu do početka decembra dostave izveštaje o svim predmetima starijim od pet godina. Kako se navodi u pomenutoj Strategiji, “neefikasnost u rešavanju je u uzročno-posledičnoj vezi sa trajanjem sudskih postupaka, poštovanjem ljudskih prava učesnika u postupcima, zatim brojem predstavki protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kao i ocenom rezultata rada sudija i javnih tužilaca“, a neki od načina na koje bi se došlo do rešenja, kako se navodi, jesu identifikacija i preraspodela zaostalih predmeta, automatizacija upravljanja predmetima, te preuzimanje značajnog broja sudskih predmeta od strane pravosudnih profesija – izvršitelja i javnih beležnika.

S druge strane, nedavnim izmenama Zakona o uređenju sudova propisano je da svaki građanin može podneti sudu zahtev za zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za naknadu štete zbog povrede ovog prava, što bi, na neki način, trebalo da ubrza sudije.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, naglašava za Danas da je neophodno da se predmeti rešavaju u razumno brzom roku, ali da to vreme, osim od ponašanja sudije, zavisi i od opterećenosti sudije, složenosti predmeta, ponašanja stranaka.

Kako kaže, naročito je važno, a u tom smislu su i odluke suda u Strazburu, da država ispuni svoju obavezu i omogući takve uslove da sudije ne budu opterećene prevelikim brojem predmeta, jer će se, u suprotnom, uvek naći neki predmet u kome nije poštovano pravo na suđenje u razumnom roku.

“Zato ne verujem da će se stanje poboljšati sa novoustanovljenom mogućnošću da stranka koja je nezadovoljna brzinom kojom se postupa u njenom predmetu, povede spor zbog toga pred sudom više instance. Dobićemo samo veći broj predmeta i lečićemo posledicu, a ne uzrok. Nažalost, ovo rešenje je uvedeno i pored ukazivanja i Društva sudija i Venecijanske komisije da se prethodno dobro analiziraju njegovi efekti, kao i druge mogućnosti za brzo rešavanje sporova. Uverena sam da se suđenja time neće ubrzati, osim možda nekih pojedinačnih. Osim rashoda za državu, biće stvorena i mogućnost da se svaki sudija i svaki predsednik suda disciplinski kazni ili razreši, a time ste ga vezali”, kaže Boljevićeva.

Međutim, ona navodi da dugo trajanje postupaka, koje je inače problem sa kojim se veliki broj zemalja bori kako bi sud u Strazburu bio efikasniji, između ostalog, nije najveći problem srpskog pravosuđa, što dokazuju i brojke.

“Iako imamo najveći broj predmeta u Strazburu, više od 70 odsto njih odnosi se na dve velike grupe predmeta koje su srpski sudovi okončali: na nejednako postupanje u predmetima ratnih rezervista i na izvršenje sudskih odluka radnika koji od svojih, sada privatizovanih preduzeća, potražuju naknade iz radnog odnosa. Od svih predmeta u kojima je Strazbur doneo odluku protiv Srbije, 26 odsto odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok je u dve trećine slučajeva reč o povredi drugih prava, od kojih prava na pravično suđenje u 22 odsto slučajeva”, objašnjava Boljevićeva, tvrdeći da je mnogo veći problem nedovoljna nezavisnost sudstva i pad kvaliteta sudske zaštite.

Prema njenim rečima, što je sudija više pod pritiskom, a svedoci smo svakodnevnih pritisaka na sudije, što se od sudije očekuje veća brzina i veći broj rešenih predmeta, to će biti gore po građane.

“Već se dešava da građani dobiju brzu odluku, a da njihov problem nije suštinski rešen”, zaključuje ona.

Malovićeva: Efikasnost manja za 30 odsto

Snežana Malović, bivša ministarka pravde, kaže za Danas da su stari predmeti veliki problem i da se na taj način ne šalje dobra poruka građanima, odnosno strankama u postupku, “niti to dovodi do efikasne dostupnosti pravdi“.

“To jeste i mora biti jedan od ciljeva ka našem pravosudnom putu u EU. Skeptična sam kada je reč o mogućnosti da se u skorije vreme reši problem starih predmeta, s obzirom da od 1. januara počinje s radom nova mreža sudova, pa će nekoliko meseci proći na preseljenje predmeta iz jedne zgrade u drugu, potom ti predmeti treba da budu dodeljeni novim sudijama… Dakle, zaista ne vidim mogućnost da tokom naredne godine taj problem počne da se rešava”, ističe Malovićeva.

Ona naglašava da je ove godine efikasnost u rešavanju predmeta pala za 30 odsto od 2011, i pored toga što je po odluci Ustavnog suda “znatno povećan broj sudija i tužilaca”.

Tekst objavljen na sajtu: B92

Leave a Reply