17 September 2015 ~ 0 Comments

Tri minimalca stanu u prosečnu potrošačku korpu

 

Radnici u Srbiji koji zarađuju minimalac i naredne godine će primati isti iznos jer se visina minimalne cene rada za 2016. godinu neće menjati i iznosiće 121 dinar po radnom satu.

Potrosacka korpa 3

Dogovora između sindikata, koji su tražili da se cena rada uveća na 143,50 dinara, i poslodavaca, koji su istakli da se nisu stekli uslovi za to, nije bilo i Vlada Srbije je donela odluku, koja je u skladu s odgovarajućim zakonima i procedurom, pa će minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i naredne godine biti oko 21.000 dinara.

Dakle, ogroman broj ljudi će i naredne godine zarađivati isto kao i ove, i svaki mesec u novčanik smestiti oko 21.000 dinara. Da je to iznos koji ne pokriva ni najosnovnije potrebe potpuno je jasno pri svakom odlasku u prodavnicu, na pijacu, pri ulasku u autobus, kupovini cipela ili pantalona, pokazne karte za prevoz… ali su oni koji donose odluku izračunali da se s tim iznosom može živeti mesec dana.

A podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je za prosečnu potrošačku korpu u junu bilo potrebno oko 67.000 dinara, odnosno više od tri minimalca. U tom mesecu je prosečna plata u Srbiji bila 44.000 dinara, ili dva minimalca, a da bi se napunila prosečna potrošačka korpa bila je potrebna 1,5 prosečna plata.

Jasno je da i domaćinstva u kojima zaposleni zarađuju prosečnu zaradu teško mogu zadovoljiti sve potrebe te je onima koji kući donose minimalac to praktično nemoguće. Potpuno je sigurno da se potrebe moraju smanjiti, ali je izvesno da se u domaćinstvima u kojima se zarađuje minimalac lišava gotovo svega. Naime, u junskoj prosečnoj potrošačkoj korpi za hranu i piće trebalo je oko 26.500 dinara, što je oko 5.000 dinara više nego što je minimalna zarada pa nema nikave sumnje da je ono što u korpu stavljaju oni koji zarađuju minimalac daleko skormnije, manje – a zapravo nedovoljno.

Pošto je minimalna zarada tri puta manja nego prosečna potrošačka korpa, to znači da bi toliko manje trebalo da troše oni koji tu zaradu imaju. U brojkama to znači da bi se, umesto 26.500 dinara, koliko u prosečnoj potrošačkoj korpi treba za hranu i piće, za te potrebe moglo utrošiti oko 8.500 dinara. S tim iznosom ne samo da trpeza nije bogata, nego je gotovo nema, posebno što ni ono što je u prosečnoj potrošačkoj korpi nije mnogo. Umesto kilograma pirinča, u korpu koju bi trebalo da se napuni s minimalcem staje svega 300 grama te namirnice, oko osam kilograma hleba, kilogram paradajza, pola kilograma pasulja, oko 4,5 kilograma krompira. Na trpezi bi se mesečno moglo naći po 1,2 kilogram svinjskog i pilećeg mesa, oko 230 grama junetine, zanemarljiva količina mesnih prerađevina i ribe, oko 4,5 litara mleka, dve litre jogurta, dvadesetak jaja i svega mrvica kačkavalja. I voća bi bilo u tragovima, baš kao i ostalih prehramebnih proizvoda, gde su, recimo, čokolada za kuvanje, koja u prosečnoj potrošačkoj korpi teži 100 grama, te bi je u onoj koja se puni minimalcem mogla biti oko 30 grama, dok bi se u korpu spustilo oko 65 grama mlečne čokolade…

D. Mlađenović

Tekst objavljen na sajtu: Dnevnik

Leave a Reply