18 December 2015 ~ 0 Comments

MAJSTORI U VLADI – NE LAŽU NEGO ODLAŽU

Sindikat pravosuđa Srbije najoštrije se protivi smanjenju broja pravosudnih službenika jer je to nerazumna odluka. Razuman i opravdan zaključak jeste da bi u interesu građana broj zaposlenih u pravosuđu trebalo da se poveća, a koji zaključak se izvodi poređenjem broja nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i predmeta u radu.

Na primer, 2008. godine, pre prvog smanjenja, broj službenika bio je 16.500 a ukupan broj predmeta u radu bio je 2.396.000, a 2013. godine broj službenika je bio i sada je oko 11.500 ali se broj predmeta uvećao za duplo, pa je iznosio 4.956.000 predmeta. Iz ovoga bi svako normalan zaključio da bi trebalo promeniti pristup i preduzeti druge mere za poboljšanje pravosuđa.

Iako smo, krajnje dobronamerno, u prethodnom periodu predlagali druge načine uštede osim seče plata i radnih mesta, Vlada Srbije nije prepoznala tu potrebu i uvek je štedela na pravosuđu. Javni sektor, onaj pravi, i njegovi predstavnici koji su najviše doprineli sunovratu srpskog budžeta (javna preduzeća, alavi funkcioneri, odbornici, članovi upravnih, nadzornih odbora i drugih znanih i neznanih radnih tela), bez obzira na zvanične izjave predstavnika Vlade, do danas ostao je netaknut. Tamo gde bi trebalo ne štedi se. Predstavnici Vlade ponašaju se kao majstori – ne lažu ali odlažu. Štede na radnim mestima gde je plata 27.000 dinara i tamo gde nema šta da se uštedi.

Iz odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru proizlazi da su sva sistematizovana a nepopunjena radna mesta u pravosuđu ukinuta, a sudbina zaposlenih na određeno vreme koji za Vladu Srbije predstavljaju samo statistički broj je neizvesna. Otpuštanje radnika, dve reformske mreže sudova i uvođenje tužilačke istrage zagušili su pravosuđe. Sa ovako “tesno skrojenim” brojem službenika neće biti moguće organizovati rad u pravosuđu.

Srpsko pravosuđe reformiše se godinama ali na štetu građana i zato bi bilo dobro da se objasni, pre svega, građanima u čijem interesu je blokiranje rada pravosuđa. Prethodna reforma dovela je do brutalnog gaženja ljudskih, zakonskih i ustavnih prava sudija i tužilaca njihovim izbacivanjem preko noći iz pravosuđa. U skladu sa tim otpuštani su i pravosudni službenici koji ih prate u radu. Reformsku štetu svi plaćamo osim krivaca. Oni su i dalje na javnim funkcijama. Pre tadašnjih promena, kao i sadašnjih, trebalo je da se utvrde elementi za njeno smišljeno sprovođenje. Ni sada nam nisu poznata merila na osnovu kojih je izveden zaključak da u pravosuđu ima viška zaposlenih. Zaposleni na neodređeno radno vreme nisu ugroženi ali jesu zaposleni na određeno radno vreme u produženom trajanju. I to upravo oni koji su zbog privremeno uvećanog obima posla, suprotno zakonu, eksploatisani po četiri, pet, sedam, osam i više godina na određeno vreme. Drugim rečima, obim posla uvećan je trajno.

Pravosudnih službenika, prema pravilnicima o sistematizaciji radnih mesta koji su restriktivni iz 2010. godine, trebalo bi da bude 12.882. Međutim, taj broj nikada nije popunjen i 3.500 sudija i tužilaca u radu prati oko 11.500 službenika. Dakle, ukupan broj od 15.000 lica obrađuje, sada sigurno vec preko pet miliona predmeta. Isključivi krivci za nepopunjene sistematizacije jesu rukovodioci pravosudnih organa koji su, iako su pravilnici usvojeni i dobili saglasnost, ponovo od Ministarstva pravde tražili saglasnost na saglasnost da zapošljavaju ali je nisu dobijali.

Za Vladu Srbije pravosuđe je beznačajno a što se vidi iz blokiranih računa sudova – OS Niš (ukupno 408 dana), OS Jagodina (ukupno 352 dana), VS Niš (ukupno 251 dan), OS Kragujevac (ukupno 185 dana), OS Pančevo (ukupno 201 dan), VS Kraljevo (ukupno 160 dana), Prekršajni sud Leskovac (ukupno 135 dana), Osnovni sud u Zaječaru (ukupno 104 dana), Osnovni sud u Loznici (ukupno 146 dana), Viši sud u Prokuplju (ukupno 150 dana), Viši sud u Vranju (ukupno 163 dana)… Računi su blokirani zbog dugovanja nastalih tokom rada za usluge advokata, veštaka, prevodilaca, DNK analiza…, odnosno taj novac nije proneveren ili nenamenski potrošen. Sigurni smo da MMF i Svetska banka nisu preporučili Vladi Srbije da štedi na troškovima rada i kadrovima u pravosuđu i da je to samo izgovor.

Sindikat će na svojoj sednici doneti odluku o budućim koracima u borbi za svako radno mesto. U međuvremenu zahtevali smo zajednički sastanak sindikata, predsednika sudova i javnih tužilaca sa ministrom pravde kako bismo argumentovanim razgovorom, a ne jednostranim odlukama, došli do odgovarajućeg rešenja.

Tekst objavljen na sajtu: Sindikat pravosuđa Srbije

Leave a Reply