14 January 2016 ~ 0 Comments

Atanacković, Čanak: Nesuglasice u Vladi oko zakona o platama

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković i lider Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Branislav Čanak ocenili su danas da postoje velika razmimoilaženja u stavovima među ministarstvima u Vladi Srbije kada je reč o usvajanju zakona o platama u javnom sektoru. Atanacković, koji se nalazi na čelu Socijalno-ekonomskog saveta, i Čanak koji je član tog tela, izjavili su za Radio televiziju Vojvodine da Savet još uvek nije raspravljao o nacrtu tog zakona jer nije ni dobio njegovu konačnu verziju, iako je najavljeno da će zakon biti usvojen do kraja meseca.

canak-atanackovic-pravi-ugao_660x330

“Da nema tih razmimoilaženja, siguran sam da bi zakon već bio gotov i da bi Socijalno-ekonomski savet već raspravljao o tekstu zakona o platama u javnom sektoru”, istakao je Atanacković.

Čanak je rekao da je očigledno da u Vladi postoje “tri interesne grupe” kada je reč o tom zakonu.

“Jedno je Ministarstvo za državnu upravu koje je samo sebi pucalo u nogu time što je iz ovog zakona izdvojilo plate funkcionera i zaposlenih u javnim preduzećima. Drugo je Ministarstvo finansija koje sve to na kraju treba da finansira, a treće je Ministarstvo za rad koje je dostavilo tri strane primedbi na prvobitnu verziju nacrta zakona”, kazao je Čanak i dodao da u takvoj situaciji ostali članovi Socijalno-ekonomskog saveta – poslodavci i sindikati – i “nisu naročito bitni”.

Atanacković je naveo da je, koliko je upućen, prva verzija zakona išla ka tome da se nikome ko radi u javnoj upravi ne smanje primanja.

“Ali čini se da postoji veliki pritisak Ministarstva finansija da se smanji ili makar ne poveća ukupan fond zarada”, kazao je.

On je potvrdio da postoji veliko šarenilo i razlike u platama između različitih ministarstava i resora i kod zaposlenih sa istom školskom spremom, dok je Čanak istakao da je ovo pitanje bilo bolje rešeno još u Kraljevini Jugoslaviji, “jer se tada poštovala potreba za dobrim birokratom, a sada se mi sa birokratama sprdamo”.

Čanak je ipak kritikovao činjenicu da je u nekim delovima dosadašnjih verzija zakona izbačeno kolektivno pregovaranje, iako je ono garantovano Zakonom o radu.

“Ne može se sve staviti u platne razrede, jer neko radi odgovorniji posao iako je on formalno isti. Zdravstvo je svakako specifično u odnosu na prosvetu i te specifičnosti bi trebalo rešiti kroz kolektivno pregovaranje, zakon treba da bude samo okvir. Na primer, nije isto biti spremačica u bolnici koja čisti krv u operacionoj sali ili ona koja u školi čisti slomljene krede, bez namere da ikoga potcenim”, ukazao je lider Nezavisnosti.

Na pitanje da li ćemo tim zakonom dobiti birokrate prvog, drugog i trećeg reda – s obzirom da on neće važiti za funkcionere i zaposlene u javnim preduzećima, sagovornici RTV-a su se složili da zakonom treba zaštiti “one bez kojih se ne može”, odnosno javne službe poput zdravstva i prosvete, dok svi ostali, poput javnih preduzeća moraju da idu na tržište.

“Nigde ne postoji to da javno preduzeće bude gubitaš i da ga svi mi preko budžeta pomažemo, a da radnici u njemu imaju veće plate nego ostali. Ako nemaju profit, plate moraju da im idu na minimalac”, ukazao je Atanacković.

Njih dvojica su istakli da Socijalno-ekonomski savet još uvek nije ni počeo da raspravlja o mogućim posledicama dva dokumenta (Memorandum o ekonomskoj politici potpisan sa MMF-om i Fiskalna strategija) koji predviđaju da bi do kraja godine u javnom sektoru bez posla trebalo da ostane 35.000 ljudi.

“Savet o tome uopšt nije obavešten, ne znamo ništa o tome. A svakako bi smo morali da pričamo o tome, šta će biti s tim ljudima, njih tržište rada nikako ne može da apsorbuje, jedva će biti novca da im se isplati naknada za nezaposlenost. Znate, ako ste bili jako dobar birokrata u ministarstvu, teško ćete dobiti posao kod nekog privatnika jer treba da radite sasvim drugi posao”, ukazao je Čanak.

On je dodao da bi tako masovna otpuštanja mogla da dovedu do velikog pritiska na tržište rada.

“Ljudi će prihvatati bilo kakve poslove, bez ikakvog pregovaranja i to bi moglo dodatno da snizi cenu rada u zemlji”, istakao je.

Atanacković je istakao da bi u tom slučaju korisno moglo da bude davanje poreskih povlastica poslodavcima koji zapošljavaju nove radnike.

“Mi u poslednje vreme imamo formalni rast zaposlenosti, ne zato što su otvorena nova radna mesta, već zato što su zbog poreskih podsticaja neka radna mesta u sivoj zoni prevedena u formalni sektor”, kazao je Atanacković.

Tekst objavljen na: RTV

Leave a Reply