06 June 2016 ~ 0 Comments

Održana Konferencija za Novinare

Na početku, a imajući u vidu to da sastanak sa premijerom za nas predstavlja nezaboravne trenutke, želimo da podsetimo premijera da nije ispunio obećanje, odnosno da zaposlenima u pravosuđu nije isplaćena pomoć.

Umesto toga, tehnička Vlada (a to nema pravo ni Vlada u punom kapacitetu) uputila je ponovo zaključak pravosudnim organima da državni službenici mogu da napreduju samo u skladu sa “budžetskim apropijacijama”. Drugim rečima, navedenim zaključkom Vlada se opet stavila iznad zakona i on je još jedan u nizu dokaza o tome koliko su predsednici sudova i javni tužioci servilni i rade za vlast. Iako je glavni posao sudske vlasti da primenjuje zakone i kažnjava prekršioce, predstavnici te vlasti “svoje mišljenje čekaju od izvršne vlasti” uvek kada su u pitanju prava administracije. Predsednici sudova, javni tužioci, kao i sudije i tužioci (čast izuzecima kojih je malo), licemerno izigravaju čuvare budžeta kada odlučuju o zakonskim pravima zaposlenih, stavljajući ih u neravnopravan položaj sa državom kao tuženom stranom, iako su sami tužili za svako svoje pravo i tada nisu razmišljali o mogućnostima budžeta. Od kršenja zakona ne preza ni Vrhovni kasacioni sud koji je svojim rešenjem po reviziji zauzeo stav da se putni troškovi ne isplaćuju u skladu sa zakonom i uredbom u visini mesečne pretplatne karte. On svojim stavom upućuje na isplatu pojedinačnih karata koja isplata je povoljnija za poslodavca, odnosno državu. Dakle, budžetske mogućnosti su iznad zakona.

Kada je u pitanju potpisan sporazum, on je na snazi ali se ne primenjuje jer druga strana nije obezbedila novac uporno ponavljajući da para nema. Pravo pitanje jeste – zašto nema para? Ovo zbog toga što i dalje imamo “zaularene i razularene”. Tamo gde je trebalo nisu ni pipnuli. Pored toga, trebalo bi izvršiti dubinsku analizu pravosudnih predmeta i utvrditi zbog čega zastarevaju, zbog čega postupci počinju od početka, zbog čega dolazi do oslobađajućih presuda, zbog čega i koga se određuju neosnovani pritvori, zbog čega “padaju optužnice” i kakvi su dokazi, da li se dokazi prikupljaju nakon podizanja optužnice i koliki su troškovi zbog toga. Trebalo bi preispitati odgovornost postupajućih sudija i tužilaca od kojih država MOŽE da zahteva obeštećenje ukoliko se utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom postupanju. Do sada država nikada nije iskoristila tu zakonsku mogućnost. Možda je to razlog “gromoglasne ćutnje i pristajanja” tužilaca i sudija na sve.

Navedeni sporazum predstavlja proizvod mirnog rešavanja spora uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Da spora nije bilo ne bi bilo ni sporazuma. On je sklopljen i njime je utvrđena satnica za obračun zarada. Međutim, ministar pravde opet je predsednicima sudova i javnim tužiocima “dostavio njihovo mišljenje” kako da postupaju u vezi sa podnetim zahtevima za obračun i isplatu zarada prema navedenom sporazumu, kojim nas otvoreno pravi budalama.

Sindikat pravosuđa Srbije želi da Srbija napreduje na evropskom putu, i posvećen je tom cilju. S tim u vezi, a želeći da Srbija bude stvarno pravna država, Sindikat se obratio međunarodnim i evropskim prijateljima ukazujući im na kršenje zakona. Nakon obraćanja, za razliku od naših bahatih političara koji drsko i bezobrazno ignorišu pozive i pisma Sindikata, evropski partneri dostavili su i odgovore.

“Mi smo uredno dobili pismo o vašem položaju i ono će biti dostavljeno našem stalnom predstavniku u Strazburu. On će preneti pritužbe nadležnim službenicima Socijalne povelje u Strazburu, krajem ovog meseca, kada se održava plenarna skupština Saveta Evrope. Mi ćemo vas o svemu obaveštavati.”

Pismo medjunarodnim organizacijama

Leave a Reply