01 July 2016 ~ 0 Comments

(NE)POŠTOVANJE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE

Sindikat pravosuđa Srbije upoznat je sa činjenicom da Srbija prilikom potpisivanja i ratifikacije Evropske socijalne povelje nije prihvatila sve njene odredbe, odnosno da nije prihvatila sistem kolektivnih žalbi.

Međutim, smatramo da je naša obaveza i dužnost da ukazujemo na to da postoje određene prepreke na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Mi imamo prava ali samo na papiru. U pravno uređenim zemljama, sindikati se bore da uvedu neko pravo u zakon jer je zakon garancija da će im pravo biti priznato i poštovano. U Srbiji je naopako, mi moramo da se borimo za priznanje prava u zakonu, odnosno za primenu zakona.

Primer: Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika uređene su plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika. Ovim zakonom određeni su platni razredi koji podrazumevaju sprovođenje postupka ocenjivanja, a ocenjivanju podležu samo državni službenici. Na osnovu ocenjivanja, zakon propisuje napredovanje unutar platne grupe u viši platni razred. Bez obzira na zakon, Vlada Srbije prošle godine donela je zaključak kojim zabranjuje napredovanje državnih službenika. Predsednici sudova i javni tužioci postupali su po navedenom zaključku kršeći zakonska prava službenika, čime su otvoreno pokazali poslušnost i da su nedorasli funkcijama koje obavljaju. Isto su se ponašali i upravnici zatvora čiji je posao da prevaspitavaju prekršioce zakona?! Sindikat se tada, smatrajući da Vlada Srbije zaključkom menja zakonske odredbe, odnosno da preuzima ulogu zakonodavne vlasti, zbog toga obratio Ustavnom sudu koji do danas nije reagovao. Istovremeno, Sindikat je preporučio svim državnim službenicima koji su na osnovu ocene stekli uslov za napredovanje u viši platni razred da podnesu žalbe žalbenim komisijama. Državni službenici koji su se ohrabrili i žalili naknadno su dobili rešenja o napredovanju. Ove godine, isti zaključak donela je i tehnička Vlada.

Za razliku od državnih službenika, nameštenici ne mogu da napreduju. Za njih je navedeni zakon propisao pravo na dodatak za ostvarene rezutate rada, jednom u tri meseca, koji predstavlja zamenu za napredovanje. Međutim, ovaj dodatak se nameštenicima ne isplaćuje jer sredstva za isplatu nisu planirana budžetom. U pravosudnim organima nameštenici i državni službenici obavljaju iste poslove a različito su plaćeni. Jedni na osnovu ocene napreduju a drugima to nije dozvoljeno, tako da razlika u plati, za isti posao, u istoj kancelariji, iznosi i 30%. Zbog diskriminacije nameštenika, odnosno nemogućnosti njihovog napredovanja, Sindikat je podneo inicijativu Ustavnom sudu, koji do danas nije reagovao.

Vladavina prava u Srbiji ne stanuje jer je politička volja iznad zakona. Međutim, i nosioci pravosudnih funkcija, iako monopolisti u deljenju pravde i zaštiti zakonskih prava, ostavljaju utisak da rade za izvršnu vlast, jer presude u kojima je tužena država Srbija donose u skladu sa budžetskim mogućnostima. Kada su u pitanju prava administracije, predsednici sudova i javni tužioci prilikom odlučivanja više vode računa o finansijskim sredstvima koja su limitirana budžetom nego o zakonskim pravima. Neverovatno jeste, ali sve ovo događa se u srpskom pravosuđu.

Objavljeno na sajtu: Sindikat pravosuđa Srbije

Leave a Reply